Skulptura koja krade arhitekturu

 

        Ova knjiga je proizvod autorovog napora da, u drugačijem svetlu, prikaže neka od svojih razmišljanja iznetih u ranijim radovima (Master projekat o umetnosti u javnom prostoru). Knjigom “Skulptura koja krade arhitekturu” se kao novina uvodi termin arhitektura u proširenom polju i zahteva njegovo usvajanje za jedan od ekvivalenata u savremenoj klasifikaciji umetnosti. Tek jedan, specifičan aspekt tog pojma je obrađen ovom publikacijom, dok je svako njegovo detaljno i precizno određivanje, ostavljeno da bude mišljeno kao predmet novih rasprava i novih radova.

        Po Bourriaud N., umetnik svojim izrazom samo otpočinje dijalog, jer njegov rad uvek predstavlja splet odnosa sa svetom, odnosa iz kojih će nastati drugi odnosi i tako u beskraj. Janson H.W. kao sastavni deo stvaralačkog poriva autora vidi potrebu za publikom, premda „ta publika ne mora da se sastoji od više od jednog ili dva lica čije mišljenje on ceni“.

        Poglavlje „Dilema“ prikazuje umetnička dela, skulpture i kuće (kuća kao paradigmatičan naziv za arhitektonsko delo), koje se isključivo u zavisnosti od posmatračevog doživljaja mogu okarakterisati i shvatiti raznoliko (arhitektura shvatiti kao skulptura i obrnuto). Autor predlaže dijagram kojim se sistematizuje nivo individualnih doživljaja arhitektonskih i skulptorskih atributa svakog pojedinačnog dela.

​

         ....

​

            Finalnim poglavljem se otvaraju teme i rasvetljavaju koreni ideja o mobilnoj i efemernoj arhitekturi, te fenomeni nomadizma i interaktivnosti u „novoj arhitekturi“.

​

        ....

​